BMW ŽENE

BMWomen

Žene koje su obeležile svetsku auto industriju

BMWomenŽene koje su obeležile svetsku auto industriju

Kroz istoriju motornih vozila, žene su uvek prisutne, igrajući glavne uloge. Ipak, ono što danas nije neuobičajno, na početku je bilo, pa su tako motorna vozila su smatrana isključivo domenom muškaraca.

Pročitajte više

WILHELMINE ERHARDT

WILHELMINE ERHARDT BMW ŽENE

Kada je u proleće 1899. u Nemačkoj osnovana „Eisenach“ fabrika vozila, za volanom jednog od četiri Wartburg vozila našla se Wilhelmine Ehrhardt, supruga menadžera fabrike. Veoma je uživala u „iznenađenim“ izrazima lica prolaznika, otkriva Matthias Doht, izvršni direktor Automobile World Eisenach fondacije i ekspert za pitanje prvih žena vozača u Nemačkoj.

 

Wilhelmine (23. avgust, 1866 – 23. februar, 1945) je bila vrlo samouverena i bilo je zaista teško zaustaviti njen entuzijazam za sve što ima veze sa automobilima. Kada se Gustav Ehrhardt prijavio sa svojim Wartburg trkačkim automobilom za prvu međunarodnu trku od Insbruka u Austriji do Minhena u Nemačkoj ,23. jula, 1899. njegova supruga mu se pridružila.

 

Wilhelmine je čekala skoro godinu dana na ispunjenje svog sna o mestu za volanom na pravoj trci, a onda je 3. avgusta 1901. ispisala svoje ime u istoriji motosporta učestvovanjem na trci Eisenach – Meiningen – Eisenach.

STEPHANIE KWOLEK

STEPHANIE KWOLEK BMW ŽENE

Nemačka kancelarija za patente je 22. novembra, 1968. zabeležila aplikaciju pod brojem DE 1810 426, naslovljenu “Compound and fibers or threads made therefrom”. Ono što je stajalo u opisu je: „Super vlakna koja se koriste u automobilskoj industriji i za svemirska putovanja, kao i u neprobojnim prslucima“.

 

Tvorac ovog izuma bila je hemičarka Stephanie Kwolek (31. jul, 1923 – 18. jun, 2014). Kako bi finansirala svoje školovanje na medicini, prihvatila je poziciju u tekstilnoj laboratoriji DuPont u Bafalu. Ranih 1960-ih radila je na vlaknima za ojačanje radijalnih guma.

 

Zahvaljujući jednom „srećnom incidentu“ otkrila je materijal pet puta jači od čelika, iste težine koji je i otporan na vatru. Kevlar vlakna kombinuju otpornost na plamen i visoke temperature, snagu, čvrstoću i druge osobine, a kada se koriste u završnim ili središnjim slojevima, ova vlakna osiguravaju održavanje stabilnosti čak i pri visokim temperaturama i brzinama, a to je nešto što je neophodno „high-performance“ gumama.

 

Ovaj pronalazak žene inženjera pomogli su u stvaranju osnove u razvoju auto-industrije.

CLÄRENORE STINNES

CLÄRENORE STINNES BMW ŽENE

Clärenore Stinnes (21. januar, 1901 – 7. septembar, 1990) je još jedna velika žena u auto industriji. Ova devojka iz dobre porodice uvek je verovala da žene mogu da urade sve što mogu i muškarci.

 

„Mi nismo bolje, ali smo barem jednako dobre,“ rekla je u jednom razgovoru. Ova neustrašiva žena postarala se da njeno ime bude zapamćeno širom planete, a samim tim i moć žena.

 

Sa 26 godina, Clärenore Stinnes se uputila u svoju najveću avanturu kako bi postala prva osoba koja je obišla planetu kolima. Njeno putovanje u Adler Standard 6 (modelu sa 34,5 konjskih snaga) kroz hladnoću i vrućinu trajalo je 25 meseci.

 

Često nije bilo puteva, mapa, benzinskih stanica niti servisa za popravku. Činjenica je da je ovo putovanje, koje je bilo i rizično po život, mogla da izvede samo izuzetno uporna osoba kojoj odustajanje nije bilo opcija.

 

Kada je odometar pokazao 46,758 km, Stinnes i njen saputnik, švedski snimatelj CarlAxel Söderström prešli su liniju cilja u Berlinu 24. juna 1929. Stinnes je prva preuzela rizik i kolima obišla svet kroz 23 države.

 

Krenula je iz Frankfurta ka istoku preko Balkana, do Sibira, kroz Gobi pustinju do Kine i Japana, preko Anda i kroz SAD, sve dok se na kraju u Evropu nije vratila brodom.

MARY ANDERSON

MARY ANDERSON BMW ŽENE

Sledeća dama među ženema uzorima može da svojoj moći zapažanja zahvali na svom izumu. Vozeći ulicama Njujorka, Mary Anderson je primetila da vozači imaju dosta poteškoća u vožnji po lošem vremenu.

 

Ako je padao sneg ili kiša, konstantno su morali da izlaze iz automobila i brišu stakla. Mladoj ženi je odmah bilo jasno da su atomatski brisači neophodni. Ona je 1903. zvanično prijavila svoj patent koji je 10. novembra iste godine zaveden pod US Patent brojem 743,801 i njena “Naprava za čišćenje prozora” automobila i drugih vozila „skoja služi za čišćenje snega, kiše i susnežice sa stakla ispred vozača“.

 

Njen izum je imao ručicu pored volana kojom je vozač upravljao. Pokretanjem ručice počinjalo je kretanje gumene opruge koja je, viseći sa gornje strane, čistila staklo. Andersonova je pokušala da svoj patent proda jednoj kanadskoj kompaniji koja ju je odbila uz komentar da njen uređaj nema praktičnu upotrebu.

 

Iako su mehanički brisači postali standardau oprema automobila već 1913, Mary Anderson nikada nije profitirala od svoje ideje. Bez obzira, pronalazač brisača kakve danas koristimo, jedna je od žena koje su postavile temelje za razvoj automobilskog inženjerstva. Njen izum danas pomaže svakom vozaču da ima čist pogled i bezbedno putuje bez obzira na vremenske uslove.

BERTHA BENZ

BERTHA BENZ BMW ŽENE

U celoj „ženskoj istoriji“ auto industrije, jedna od vodećih figura svakao je Bertha Benz. Nije, Carl Benz, već njegova supruga Bertha, uspešno završila međunarodno putovanje u avgustu 1988. godine.

 

Koga je povela sa sobom? Svoje sinove, veliku hrabrost i samopouzdanje. Hajde da se podsetimo: Nemac Carl Benz izumeo je automobil u Mannheimu 1886. godine, koji je registrovao kao patnet pod brojem 37435. Odgovor, međutim, nije bio euforičan kako je očekivao.

 

Zapravo, odgovor je bio prepun nepoverenja: „Kočija bez konja – šta se sa tim radi?“ U tom trenutku je Bertha Benz pokazala inicijativu, sela za volan i vozila 106km od Mannheima do Pforzheima. Ovo je bilo neverovatno hrabar i odvažan čin u to vreme.

 

Postojala je samo nekolicina asfaltiranih puteva, većinom su bili zemljani. Nije bilo saobraćajnih znakova, već je samo železnička pruga služila kao orjentir. Za sve potrebne popravke, služili su igla za šešir i pojas od podvezice. Na kraju, uspeh ove ture poslužio je daljem razvoju motornih vozila.

 

Trijumfalni razvoj auto industrije mogao je da počne.

MARGARET WILCOX

MARGARET WILCOX BMW ŽENE

Margaret A. Wilcox, rođena u Čikagu 1838. izumela je grejanje za automobile. Wilcox je jedna od prvih žena inženjera i dodeljena su joj priznanja za njene mnogobrojne patente. U jesen 1893. prijavila je patent - „sistem za grejanje u automobilu“, koji je registrovan 28. novembra, 1893. godine.

 

Njen sistem se sastojao od komore sa sagorevanjem ispod automobila i sistem cevi ispod putničke kabine kroz koju je prolazila vruća voda. Ovim važnim izumom, pokrivene su dve važne stvari: lakše se vozilo po maglovitom i hladnom vremenu, a unutrašnjost automobila bila je na željenoj temperaturi, što iskustvo u vožnji čini prijatnijim i sigurnijim.

DANICA PATRICK

DANICA PATRICK BMW ŽENE

Danica Patrick je demonstrirala koliko brze i uspešne mogu da budu žene na trkačkoj stazi. Ova žena, vozač trka, potiče iz Vinskonsina i jedna je od najuspešnijih žena u NASCAR i IndyCar motorsportu.

 

U periodu između 2005. i 2018. bila je aktivna u obe trkačke serije. Patrick se prvi put takmičila na IndyCar na Homestead-Miami Speedway-u 2005. godine. Već 2008. slavila je pobedu na IndyCar u Motegi, u Japanu.

 

Njen sveukupno najbolji rezultat bilo je deveto mesto 2009. godine u sezoni kada je jedna od žena vozača zauzela treće mesto na Indy 500 i osmo mesto na 24h Daytona trci. Ukupno se takmičila na 116 trka u SAD tokom osam godina, sedam puta našla se na nekoj od pozicija na pobedničkom postolju u i tri puta na pol poziciji.

 

Godine 2013. postala je prva žena koja je osigurala pol poziciju na prestižnoj Daytona 500 trci. A njena hrabra odluka da se 2018. povuče još jedan je primer njenog ispravnog ponašanja kao pravog uzora.

SUZANNE VANDERBILT

SUZANNE VANDERBILT BMW ŽENE

Sredinom 1950-ih, General Motors je predstavio čuvenu “Damsels of Design”, grupu od deset žena koje je proizvođač zaposlio kako bi doprinele poboljšanju prodaje među novom, ženskom grupom kupaca.

 

Nažalost, prvi američki tim žena dizajnera bio je kratkog veka. Većina dizajnerki napustila je poziciju kada je ranih 1960-ih na čelo odeljenja došao Bill Mitchell, koji je navodno izjavio, “Nijedna žena se neće naći rame uz rame sa nekim od mojih senior dizajnera.“

 

Uprkos ovoj izjavi i dominantno muškoj industriji u to vreme, jedna od žena iz prve postave “Damsels”, Suzanne Vanderbilt, ostala je i uporno gradila svoj put ka vrhu sve dok nije postala vodeći dizajner Chevrolet studija za dizajn enterijera 1972. godine.

 

Vanderbilt je rukovodila izradom dizajna malih vozila kao što su Nova, Camaro and Chevette. Nažalost, morala je da se penzioniše na vrhuncu svoje dizajnerske karijere usled bolesti. Preminula je nekoliko godina kasnije u 55. godini.

 

Šta je nju motivisalo da ostane u tako zahtevnom polju? “Ono što dizajnera pokreće jeste da nikada nije u potpunosti zadovoljan, već konstantno traga za savršenstvom, novim i kreativnim rešenjima.”

 

CHARLIE MARTIN

CHARLIE MARTIN BMW ŽENE

Sredinom 1950-ih, General Motors je predstavio čuvenu “Damsels of Design”, grupu od deset žena koje je proizvođač zaposlio kako bi doprinele poboljšanju prodaje među novom, ženskom grupom kupaca.

 

Nažalost, prvi američki tim žena dizajnera bio je kratkog veka. Većina dizajnerki napustila je poziciju kada je ranih 1960-ih na čelo odeljenja došao Bill Mitchell, koji je navodno izjavio, “Nijedna žena se neće naći rame uz rame sa nekim od mojih senior dizajnera.“

 

Uprkos ovoj izjavi i dominantno muškoj industriji u to vreme, jedna od žena iz prve postave “Damsels”, Suzanne Vanderbilt, ostala je i uporno gradila svoj put ka vrhu sve dok nije postala vodeći dizajner Chevrolet studija za dizajn enterijera 1972. godine.

 

Vanderbilt je rukovodila izradom dizajna malih vozila kao što su Nova, Camaro and Chevette. Nažalost, morala je da se penzioniše na vrhuncu svoje dizajnerske karijere usled bolesti. Preminula je nekoliko godina kasnije u 55. godini.

 

Šta je nju motivisalo da ostane u tako zahtevnom polju? “Ono što dizajnera pokreće jeste da nikada nije u potpunosti zadovoljan, već konstantno traga za savršenstvom, novim i kreativnim rešenjima.”

 

LELLA LOMBARDI

LELLA LOMBARDI BMW ŽENE

Uticaj žena na automoilsku sferu ogleda se i u istoriji svetskog broj 1 motosport takmičenja. Prema statistici Formule 1, Lella Lombardi (26. mart, 1941 – 3. mart, 1992) jedina je ženska osoba koja je osvojila poene na ovom takmičenju.

 

Posebno je zanimljiv način na koji je ova žena odlučila da se bavi trkačkim sportom. Lella je doživela ozbiljne povrede dok je igrala rukomet i ambulantna kola su je vozila u bolnicu. Ona je bila toliko fascinirana njihovom brzinom da je odlučila da će da se oproba u trkama.

 

U periodu od 1974. do 1976, Lombardi je vozila dvanaest Svetskih šampionata Formule 1, a sedam njih završila. Debitovala je u timu Allied Polymer Group team 1974. godine u trci za Britanski Grand Prix, ali se ipak nije kvalifikovala, te je njena prva trka usledila naredne godine na južnoafričkom Grand Prix takmičenju u Kyalami.

 

Kada je 27. aprila, 1975. godine ova tridesetčetvorogodišnja žena završila kao šesta na Španskom Grand Prix takmičenju, zaradivši pola poena, postala je prva i do dan danas jedina ženska osoba koja je osvojila poene na nekom svetskom šampionatu.

 

Ona je osvojila pola umesto jednog celog poena za osvojeno šesto mesto, jer je trka prekinuta pre vremena zbog incidenta u kome je učestvovao Rolf Stommelen, vodeći u trci.

 

Lella Lombardi takođe drži i svetski rekord kada je u pitanju startni broj u celokupnoj istoriji Formule 1. Broj “208” na njenom vozilu predstavljao je talasnu dužinu njenog sponzora - Radio Luksemburga. Ovaj broj je zauvek rezervisan za ovu Italijanku koja je preminula od raka dojke nekoliko dana nakon svog 51. rođendana, u martu 1992. Startni brojevi u Formuli 1 više ne smeju da prelaze „99“.

JUTTA KLEINSCHMIDT

JUTTA KLEINSCHMIDT BMW ŽENE

Jutta Kleinschmidt je sve klišee u vezi žena u automobilizmu srušila na najnezgodnijem mestu koje možete da zamislite – pustinji Sahara.

 

Ona je svoje mesto u istorijskim knjigama zauzela zahvaljujći svom prvom učestvovanju na Paris-Dakar reliju 1988. godine, na motociklu, da bi 2001. ona postala prva žena i prva Nemica koja je osvojila ovaj najteži reli u modleu Mitsubishi Pajero.

 

Kombinacijom hrabrosti i iskustva, ona je vladala trkačkom scenom skoro 20 godina. Bila je počasni gost – starter na trkama i instruktor, a dodatno ona je i motivacioni trener, kao i pravi uzor u svakoj situaciji.

 

Autor: Markus Löblein;

Ilustracije: Oriana Fenwick