Gospodine Nerpaš, Vi ste bili u timu koji je osnovao BMW Motorsport GmbH, kako se BMW M u to vreme zvao. Šta Vam je bilo najveći izazov?

Priča o uspehu BMW odeljenja, koje ove godine slavi pet decenija postojanja, verovatno ne bi bila ista i toliko posebna bez jednog čoveka – Johena Nerpaša.
Imali smo priliku da razgovaramo sa nekadašnjem generalnim direktorom kompanije BMW M na ovogodišnoj 24-satnoj trci u Nirburgringu i to o sportskim automobilima, trkama i njihovoj budućnosti, ali i o juniorskom timu.

Johen Nerpaš: BMW Motorsport je početkom sedamdesetih godina dvadesetog veka bio posao onoga što smo mi nazivali „tjunerima“. Iako su oni imali podršku iz BMW AG, bilo je to uglavnom pod parolom „snađi se“. Ja sam tada bio odgovoran za moto-trke u Fordu i postigli smo veliki uspeh – a pobedili smo i BMW na trkačkoj stazi. I tako je BMW stupio u kontakt sa mnom kako bi me nagovorio da promenim stranu. Zadatak mi je bio da pokrenem napred koordinisani BMW trkački projekt. Izazov vraćanja uspeha na trkačkoj stazi tradicionalnom brendu bio je neodoljiv i ja sam to prihvatio. Međutim, ne pre nego što sam odgovornima u BMW-u predstavio kako vidim da će se to ostvariti.

Kakva je bila vaša vizija?

Nerpaš: BMW je želeo sjajan tim u auto-moto sportu za budućnost. Smatrao sam da je za to prevashodno neophodna zasebna kompanija, a zatim i laki trkački automobil dokazan u serijskoj proizvodnji – BMW 3.0 CSL. Dali su mi zeleno svetlo i 1. maja 1972. ja sam počeo da radim u Minhenu. Na početku sam imao pet saradnika. Tehnička ekspertiza je tada već bila dostupna u BMW-u, a jedini problem bilo je to što BMW nije zvanično „smeo“ da se bavi trkačkim sportom. Inženjeri su mogli da se bave našim tehničkim razvojem „sa strane“, posle posla. Još 1973. godine, naš BMW je pobedio Ford na Evropskom šampionatu turing automobila – na veliko oduševljenje članova upravnog odbora BMW-a.

Kako su trke izgledale sedamdesetih godina dvadestog veka?Nerpaš:  Bile su to sjajne auto-trke! Na stotine hiljada gledalaca šestosatnih trka, a mnogi vozači Formule 1 takođe su se takmičili i na trkama turing automobila. Ukratko: nivo je bio ekstremno visok. I mora se reći: viši nego danas u trkama turing automobilima.

Kakvu ulogu imate u BMW-u koji se danas smatra sportskim brendom?Nerpaš: Pre nas, trkačka odeljenja su imala samo jedan zadatak: da razvijaju trkačke automobile. Mi nismo naše znanje koristili samo da bi brzi automobili jurili još brže. Hteli smo takođe da postignemo komercijalni uspeh sa automobilima visokih performansi za drum. Mi smo bili pioniri u tome. I mi u BMW-u možemo da se ponosimo time što je duh trka i dan-danas prisutan u svakom pojedinom BMW M vozilu.

Kojim smerom je išao transfer ekspertize: od trkanja prema serijskoj proizvodnji automobila, ili obrnuto?

Nerpaš: To je sjajno pitanje. U to vreme, znanje je teklo iz trkačkog sporta u razvoj serijske proizvodnje. Sada, trkački sport je toliko duboko ugrađen u gene BMW M vozila da su automobili iz serijske proizvodnje pretvoreni u trkačke automobile, kao što se može videti sa aktuelnim BMW M4 GT3. Ali nisu posredi samo geni automobila, duh trkačkog sporta takođe prožima inženjere, vozače juniorskog tima, ukratko: sve zaposlene u BMW M.

Pomenuli smo BMW Juniorski tim. Kako on funkcioniše?

Nerpaš: BMW Juniorski tim postojao je još 1977. Mi sada nastavljamo zamisao iz tog vremena. Osnovna ideja je da se mladi vozači obuče kao ekipa tako da mogu da se takmiče u trkama izdržljivosti. Vozači uče zajedno, rastu zahvaljujući svojim zadacima. Na ovaj način uče brže i intenzivnije. Svemu se pristupa holistički i zajednički: fizičkoj i mentalnoj obuci, medijskoj obuci, podešavanju trkačkih vozila. Den Harper, Maks Hese i Nil Ferhagen čak žive zajedno u jednom stanu u Nirburgringu. Oni stanuju, rade i voze zajedno već dve godine. Ta tri mladića žive i dišu trkački sport – svaki dan po čitav dan.

Šta su ciljevi juniorskog tima?

Nerpaš: Intenzivno učenje ih brzo usmerava. Iskusnim trkačkim vozačima trebalo bi znatno više trkačkog iskustva da dosegnu nivo koji je ovaj juniorski tim postigao u mnogo mlađem uzrastu. Njih trojica se međusobno podržavaju, analiziraju i razmišljaju o svakom krugu, svakoj trci – njih trojica, kao tim. Ta jedinstvena konstelacija savladavanja svega zajedno – a naglasak je tu na zajedništvu – znači da će se za samo dve do tri godine oni zajedno takmičiti za titule, rame uz rame sa najboljim svetskim timovima za trke izdržljivosti. To bi bilo najbolje za BMW, najbolje za te mlade vozače. I ja sam sasvim uveren u to.

Naglasak je stoga jasno na „timu“.

Nerpaš: Tako je! Harper, Hese i Ferhagen svaku trku voze kao tim. Ostali trkački timovi funkcionišu sa promenljivim vozačkim kombinacijama. To zahteva više vremena za aklimatizaciju i podešavanje. Ova konstelacija tima takođe im olakšava da savladaju prepreke koje su sastavni deo razvoja svakog trkačkog vozača. Takođe, trkačka vozila različitih proizvođača veoma su uravnotežena. To znači da sve zavisi od vozača. Bolji tim vozača pobeđuje u trkama.

Koji su bili kriterijumi za izbor ta tri vozača za juniorski tim?

Nerpaš: Na to pitanje mogu da odgovorim veoma sažeto. Talenat je uvek bio glavni faktor. Oni ne mogu da kupe sebi mesto donošenjem novca sponzora kao neke vrste miraza. Ukratko, naša strategija je bila da gradimo tim na talentu i onda stremimo uspesima kroz marljiv zajednički rad.

Šta je obeležje BMW M automobila?Nerpaš:  Možete sami da se odvezete na trkačku stazu u BMW M vozilu. I tamo možete da vozite brze krugove čitav dan u jednim te istim kolima. BMW M automobili su uvek razvijani za oba aspekta. Istovremeno, BMW M vozila su dobra za amatere koliko i za profesionalce. Sasvim jednostavno, ti automobili imaju brzu vožnju i trkački sport u svojoj DNK.

Poslednje pitanje se odnosi na budućnost trkačkog sporta. Šta mislite, kako će on izgledati za deset godina?Nerpaš: E-pogon će biti u fokusu trkanja u budućnosti. Ali e-trkački automobili moraju da postanu lakši, a njihov domet mora da bude veći pre nego što se to dogodi. Ne možete se upustiti u 24-satnu trku poput ove ako punjenje baterije i dalje predugo traje. Ovde se može ispostaviti da je hibridni pogon prelazna tehnologija. Ipak, potpuno sam siguran u jedno: auto-trke će uvek postojati.